ŽIVELA KAO KRALJICA, A ONDA JOJ SE ŽIVOT PREOKRENUO! Ostala bez novca i krova nad glavom: Imala sam telohranitelje...
Dodajte Kurir u vaš Google izborPevačica Dunja Ilić svojevremeno je u javnosti bila poznata po životu na visokoj nozi, a potom doživela finansijski slom. Ona je o brodolomu otvoreno govorila i objasnila kako je došlo do bankrota.
Nekada svakodnevnica Dunje Ilić izgledala je potpuno drugačije - boravila je u luksuznoj vili u Beogradu, imala privatnog vozača i trošila ogromne svote novca, o čemu su naširoko izveštavali mediji širom regiona. Međutim, nakon bankrota njenog oca, napustila je zemlju i suočila se sa brojnim emotivnim i porodičnim turbulencijama.
Odrastanje u takvom okruženju, kako priznaje, nosilo je teret stalne kontrole i manjak slobode, dok je ulazak u muzičke vode u ranoj mladosti doneo destruktivne navike:
- Moje odrastanje bih opisala, ja sam u stvari uvek želela da budem ta srednja klasa, jer odrastanje sa telohraniteljima, vozačima, dadiljama... Ja sam bežala sa časova da bih išla kući autobusom kao ostala deca. Nekako bih volela da moje dete ima sutra normalno odrastanje, tako da, moje detinjstvo nije bilo lako zbog sve te kontrole... Meni je trebala sloboda i ja ceo život žudim za slobodom. Kada pišu ljudi: "Ona nije stabilna jer se seli stalno", ja ne smatram da nisam stabilna zbog toga, nego kada sam napokon slobodna, valjda tek sada nadomešćujem to što sam imala barijere. Meni to bogatstvo nije donelo ništa dobro. Što se tiče karijere, ja nisam bila spremna za to u tom trenutku. Ima devojaka koje sa 18 godina mogu da podnesu sve to, ja nisam. Ja sam užasan tremaroš i kada bi trebala da dajem intervju ili da idem u emisiju, ja sam uvek posegnula za alkoholom. Tako da je to postalo totalno destruktivno, možda i jeste bio moj put da se bavim muzikom, možda kao tekstopisac ili bilo šta, ali mislim da sa 18 godina nisam bila spremna za to. Da, pisala sam sama svoje tekstove. Koliko god da je ljudima delovalo da ja svojim potezima molim za pažnju, kao novina ili nečega, nikada nisam bila takva. Videla sam da se polako otima kontroli cela ta situacija sa alkoholom i želela sam da se pozabavim time.
Osvrnula se i na odnos sa roditeljima i medijska nagađanja koja su pratila njenu porodicu:
- Nisam imala dovoljno pažnje, ali sam imala dovoljno ljubavi. Ne volim da me ljudi doživljavaju kao žrtvu, to mi je grozno. Nikada nisam rekla da me nisu voleli, pa da sam ja ispaštala ili da sam se navukla na alkohol što me roditelji nisu voleli. Pisali su i da mi je majka otišla, kada sam imala 15 godina, sa nekim klincem u Monte Karlo, tako nešto . Ona je nekako tip žene koji je toliko posvećena porodici, kao da ima taj neki napuljski sindrom, koliko su oni posvećeni porodici, njoj je nepojmljivo da se udaje posle razvoda i tako dalje... Mnogo su radili i kada si u tolikom biznisu, mnogo moraš da radiš.
Kada je reč o nasledstvu i finansijskom krahu, Dunja je svojim pratiocima otvoreno odgovorila šta se dogodilo sa preostalim novcem:
„To što je ostalo, a ostalo je vrlo, vrlo malo, ja sam popila i tako dalje... Totalni bankrot, pa sam morala iz tih g**ana da se vadim-“.
Dve nedelje na ulici: „Lepo je biti beskućnik”
Zbog lošeg raspolaganja finansijama, Dunja je u jednom trenutku ostala bez ičega i završila na ulici, gde je provela dve nedelje pre nego što je zatražila pomoć nadležnih kako bi se vratila u Srbiju. Njen osvrt na teške dane i spavanje na ulici nosi prilično neuobičajenu poruku.